Dejvi Kroket bio je prvotna inačica Čaka Norisa (oću reć Vokera, teksaškog rendžera), u to nema sumnje.

Kak znam? Pa eto znam; čim pročitaš šta je sve radio, jasno je ko dan. Razlika je u tome šta teksaški rendžer nije takorekuć golim rukama ubijo pume i medvjede, da ga ne razapnu društva za zaštitu životinja, a naš Dejvi nije imo crni pojas (al nije mu ni trebo jer je bio jak u rukama).
Napiso je Dejvi u svojoj autobiografiji da je već sa osam godina bio odličan šta strijelac, šta lovac. E to je klinac, koji sa osam barata oružjem ko marinac, pa nek naiđe kakva zvijer il lopov – on odma vadi pušku ispod popluna i poduzima intervenciju u cilju spašavanja onih koji nisu bili spretni ko on. Sa trinajst je uteko od kuće u šumu (premlatio nekog u školi pa ko zbog toga zbriso u zelenilo; jebate pa danas bi pola djece bilo po šumama, na radost ponajpače učitelja koji ih ne smiju ni smrknuto pogledat jer se to odma računa ko da su ih natjerali da kleče na kuruzu). Pa je tri godine glavinjo po divljini, šta je jeo i kak je prao veš i šivo novu robu – nemam pojma, to nigdje ne piše. Vratio se kući na šesnajsti rođendan, biće se poželio torte. Ženio se dvaput, bez rastave – osto je udovac pa je moro ponovit radnju.
Bio je i poslanik u Kongresu (volili ga ljudi pa ga izabrali, jer je bio spretan s puškom i nije volio nepravdu; on nije skupljo satove i umjetnine i imo tajne račune štokuda po svijetu). Pa je na kraju zapalio za Teksas i poginuo u bitki za Alamo (i današnji kongresmeni bi sigurno napravili isto, otišli u neku vukojebinu i pustili dušu za pravdu, moš mislit, poglavito ak su te sreće da recimo u Hrvatskoj sjede na nekoj funkciji).

Čak Noris, oću reć teksaški rendžer, ima taj Dejvijev osjećaj za pravicu, opet kažem bez žrtvovanja životinja i puno puškaranja, jer je tolko jak u rukama da mu ne treba oružje da nekog sastavi sa crnom zemljom. Nije bježo od kuće da bi batrljo po pustinji i prašumi, on se odmalena pripremo za rendžerovske vratolomije iduć na treninge karatea i tak toga. A i Teksas im je poveznica, Dejvi je pogino tamo a Voker je ko rendžer po Teksasu porješavo sve hodajuće zlotvore.

Jedino Voker nije nosio čuvenu Dejvi Kroket kapu od rakuna. Sad jel bio alergičan na dlaku i prašinu koja se oćeš – nećeš s vremenom nabere u jebenom krznu (najviše u repu), il mu je bilo vruće u kapi, il mu je stalno padala sa glave dok se tuko sa negativcima pa su odustali od kape da se ne mora stalno sagibat po nju – nije mi poznato.
Poznato mi je jedino da sam nekako sigurna da je Dejvi bio veliki uzor Čaku Norisu. Oću reć Vokeru, teksaškom rendžeru.

Gordana Ross
Foto: YouTube screenshot

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, sherajte, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here