Moja je ispaćena roditeljica imala smočnicu (rekli bi Petrinjci špajzu) veću od nečijeg dnevnog boravka.
Jer kud bi inače stavila sve ono veliko suđe za kuvanje zimnice (i ne samo zimnice, bilo je tu i lonaca i ranjgli u kojima nije imala šta kuvat al kupila je jer će možda nekad zatrebat recimo lončuga od petnajst litara s poklopcem, ak za ništa drugo da posudi susjedi kad joj bude trebala). A za špajzu je dala napravit police skoro čitavom dužinom, tak da može slagat svu pustu zimnicu koju je svake godine nakuvavala. Pa je tu bilo pekmeza od marelica, pekmeza od šljiva, pekmeza od dunja, kisele paprike u četrnajst varijanti (uključujući i babure punjene kupusom koje mi nikad nisu uspjele ispast ko njene), kiselih krastavaca, cikle, šarene salate, zelenih paradajza…ma svega šta se dalo ukiselit. Mene je najviše oduševljavao ajvar, sve dok ga nisam ja morala počet kuvat ako sam ga htjela pojest.

Kad je mama obolila, imala sam tek šesnajst. Kažem ja njoj – hoćeš ti meni pokazat kak da napravim ajvar? Ona se smije, kaže – hoću, al ima s tim vražjeg posla. (Mislim si – ma daj, pa to ću ja sklajbat u roku par sati, šta me strašiš). Pa slijedeći njene upute dan ranije operem teglice, poklopce, ranjglu i pun kufer plastičnih posuda za koje sam bila sigurna da mi uopće neće trebat, pa flajšmašinu za mljevenje paprika i patlidžana; naprala se sita, pa me popala muka kad sam samo pomislila da ću sve to morat ponovo prat kad ofenziva bude gotova (Tu sam pokleknula prvi put, dok još nisam ni osjetila pravu draž kuvanja ajvara). Kupila rogove, patlidžane, ocat, ulje, doteglila kući.

Ujutro pranje i čišćenje rogova i kuhanje istih u octu; pečenje patlidžana pa guljenje istih. Pa oguli češnjak i očisti nešta feferona za dodat u ajvar. Pa složi flajšmašinu, pa samelji rogove i patlidžane. (E tu sam pokleknula drugi put, otpale mi ruke okrećuć; al kad sam već počela – nema nazad). Pa odma rastavi flajšmašinu i operi je, da kasnije ima manje. Pa naloži vatru i pristavi ranjglurinu. Pa miješaj i miješaj i kuvaj i kuvaj, dok ne dobije onaj prekrasni izgled i okus (Tu sam pokleknula treći put, jer sam cijelo vrijeme mislila da je to turbobrzo gotovo). Pa ugrij teglice, pa se speci dvanajst puta dok grabiš ajvar u kipuće teglice. Pa stavi u rol da se uhvati korica. Pa zašuškaj da se hladi do drugog jutra.
I onda takva polumrtva od stajanja i miješanja i grabljenja peri sve ono šta se zasralo tijekom čišćenja i kuvanja; takozvani pjenasti afterparti. Kaže meni mama – šta sad kažeš, jel teško? Gledam ja nju, reko ispaćena moja roditeljice, pa lakše bi bilo kopat ugljen u rudniku, ovo je prestrašno.

Al šta reći? Kuvam ga svake godine, to je naprosto mast hev (i to puno veću količinu, jer je i moj junior zaluđen ajvarom, pa svake jeseni mahnitamo sa ajvar performansom, nekad i po dvaput). Eto nek se nađe u špajzi.

Na fotki je knjižica u kojoj je moja mama pronašla recept za ajvar, pa i mene zarazila kuvanjem.

Gordana Ross

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, sherajte, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here