Ako netko kaže Big Apple, onda misli na NEW YORK. Big Apple (Velika Jabuka) je negdje oko 1930-te godine bila pjesma, a i ples. New York je bio centar jazza tih godina pa su poluotok Manhattan (centar New Yorka) zvali Big Apple. Kasnije se to ime toliko udomaćilo da se danas ne može ni zamisliti da netko ne zna da se radi o New Yorku ako se kaže Big Apple. U prijevodu Velika Jabuka. Grad Minneapolis u državi Minnesota zovu Mini Apple (Mini Jabuka) vjerovatno od onoga Mini u Minneapolisu. Dakle, sad kad znamo o čemu se radi mogu ja početi svoju priču.
Toga holandskog jutra ustao sam već u 6 sati kao bih uhvatio vlak za Rotterdam. Tamo sam bio prvi govornik (predavač) na konferenciji o rezervnim dijelovima. Odmah poslije toga sam se vratio vlakom mu moj holandski zavičaj da se presvučem i odem na aerodrom na let za Big Apple. Moj Boeing 777 me prebacio preko oceana i za 6,5 sati sam bio u New Yorku. Tamo me čekalo iznenađenje. Dragi čitatelji, mogu vam reći da su veliki avioni i veliko sranje. Zamislite, na JFK (John F. Kennedy) aerodrom svake minute sleti jedan avion. Popodne između 3 i 6 sati dolaze avioni iz Europe i sa Srednjeg istoka. Preko oceana lete stotine aviona sa zapadne obale Europe na istočnu obalu Amerike i Kanade. Od tih silnih aviona dolazi njih dvadesetak na JFK aerodrom u New Yorku. Ako svake minute sleti po jedan, znači da u 20 minuta može doći 20 aviona iz Europe. Ako svaki od njih doveze 300 ljudi, onda je to 20 X 300 = 6000 ljudi. E, to sve navali na granični prijelaz. Tamo je gužva neviđena. Ima tridesetak šaltera, a na svakom ogroman red ljudi svih boja.
Nakon sat i pol dođem na red i onda me službenik pita pošto dolazim i koliko ostajem. Kažem da idem na sastanak u Annapolis i da ostajem 3 dana. On mi onda udari štambilj i vikne NEXT! A što bi značilo: Slijedeći!. Prođem kroz još jedna vrata i nađem se u SAD-u. Pošto sam išao u Annapolis, moram na moj slijedeći let za Baltimore. Odem tako na kat aerodromske zgrade i stanem u red za kontrolu. Ovaj red je bio otprilike 250 metara. Sve jedan za drugim cik-cak. Nakon pola sata stavim torbu u skener i onda i sam prođem kroz skener. I opet sam u se vratio u “zonu sumraka”. Što ćeš, takva je procedura. Sad sam opet u zoni gdje su vrata prema onim cijevima koja nas dovode u avion. Te cijevi zovu se Jet Way. I tako mi prođu 4 sata na aerodromu u New Yorku. Već je noć. U Europi je 3 sata u noći. U New Yorku 9 sati navečer. Ukrcam se u slijedeći avion (neki mali aviončić) za let od pola sata do Baltimora. Umor me shrvao tako da sam zaspao već i prije nego je avion bio u zraku, a probudio se kad je sletio. Baltimore nije neki veliki aerodrom (veći je od Plesa… izvinite Tuđmana) ali nije nešto naročito. Tu sam brzo prošao sve kontrole i uputio se prema poslovnici AVIS rent-a-car-a. Tamo mi kažu da su zatvoreni i da se javim kolegama u Budget rent-a caru. Napokon sam dobio neku cedulju i uputio se prema autu na broju N27. Iznajmiti auto koštalo me 5 minuta. Tamo sam sjeo u auto i odvezao se van garaže na parkiralište da programiram GPS koji će me dovesti do hotela.
Sad da napišem kako se iznajmljuje auto u Zagrebu. Prvo, auti na aerodromu u Zagrebu nisu skupi. Dobiju se za 10 eura na dan. Ali! Ali! Ali! Što je tu trik?! Kad se dođe na parkiralište, čeka neki majstor koji zajedno s tobom pregleda auto do najmanjeg detalja. To se sve mora zapisati jer će te sigurno “zaje…“ I kad vraćaš auto. Svaka čak i najmanja ogrebotina na autu ili na felgama se mora zapisati. Ako ne, e onda imate problem. Ja sam naučen iznajmljivati auto u Americi. Tamo mi na šalteru daju ceduljicu s brojem parkinga gdje stoji auto. U autu je ključ. Dakle, staviš stvari u gepek, sjedneš u auto i odvezeš se kud hoćeš. Kad se auto vraća, parkiraš ga, ona cura skenira bar kod i isprinta ti račun. To je to. U Zagrebu mi se prošli put dogodilo da je neki momak 20 minuta pregledavao auto. Na kraju mi je rekao da je auto oštećen. Naravno da sam se iznenadio. Onda mi je pokazao ogrebotinu na felgi desnog prednjeg kotača. I stvarno, bila je neka ogrebotina. Da mi nije rekao ne bi je ni vidio. I zbog te ogrebotine mi uzmu 1200 kuna jer kotači i felge nisu osigurani. Osigurana je samo karoserija. I Jozić, ti se slikaj. Dakle u Zagrebu, kod rent-a cara je takav biznis model. Daju ti auto jeftino, a onda ti uzmu 1200 kuna za ogrebotinu koja je možda i bila na felgi ali je nisam vidio.
Da se vratimo u Baltimore. Dakle programiram GPS da me odvede u Hilton u Annapolis. I nakon ½ sata se dovučem do hotela, dobijem ključ i izvalim se u krevet. Znam da će me veker za 6 sati probuditi pa koristim svaku minutu da spavam. Laku noć.

By Marijan Jozić

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, sherajte, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here