Nije sve u politici, nešto je i u sindikatima

Autor:Marjan Gašljević

I dok jedni Kinezi bauljaju po hrvatskim brodogradilištima drugi se premišljaju oko izgradnje nizinske pruge Rijeka – Karlovac. Istovremeno Ministar financija, a i poneki porezni obveznici računaju koliko je novca „utučeno“ u ista ta brodogradilišta, a ona, eto, tako otmjeno propadoše. Negdje na marginama promišljanja o izgradnji nizinske pruge i pedesetogodišnje koncesije za koju bi je Kinezi sagradili provlači se i pitanje koliko je novaca istih tih poreznih obveznika „utučeno“ u održavanje na životu željeznica pa tako kažu da je u samo zadnjih desetak godina taj prijevoznik od strateškog interesa koštao oko 9 milijardi. Uz te milijarde iz nekada moćnog poduzeća „iscurilo“ je i neizračunivo mnogo u pokretnoj i nepokretnoj imovini, a gotovo nije bilo mjeseca da se netko iz vlasti nije „uhljebio“ ili „uhljebio“ nekog bliskog. Restrukturiranja su provođena od kvartala do kvartala skoro tridesetak godina, a na jedna vrata su „curili“ radnici potjerani otpremninama iz skupih kredita da bi na druga vrata ulazili novopečeni „stručnjaci“, rodjaci i podobnici. O svim tim aktivnostima pored politike bavilo se i nekoliko stotina skupo plaćenih sindikalnih profesionalaca i poluprofesionalaca. I za sve je bilo i još uvijek ima mjesta. Mislim da je endemska pojava da su čak i neke udruge imale svoja rukovodstva na plaćama poduzeća. Tako je nekako nastala i ova priča.
JA šef. JA šef kolodvora. Jasno, MOJE nedvojbene kvalitete dokazane kroz politički rad u Stranci jednostavno su morale dovesti do ovog rješenja. JA, šef kolodvora Roviška. JA sam inače vrlo sposoban organizator. JA sam, zasjevši u fotelju šefa kolodvora Roviška, organizirao da poslove šefa kolodvora s kojima se inače šef kolodvora i ne bi trebao baviti obavlja jedan žohar vrlo sumnjive političke orijentacije. JA ću ga intenzivno nadzirati i to je moj posao. JA sam i ranije nadzirao razne političke sumnjivce i s tim imam iskustva, a i to je jedan vrlo težak a i odgovoran posao. JA, preuzevši mjesto šefa kolodvora Roviška, normalno, promijenio sam i društveni sloj i ljude s kojima ću se družiti. JA, šef kolodvora, nema smisla da pijem pivu ispred dućana u svom selu s tamo nekim seljacima. MOJU vrijednost i veličinu u tom je trenutku procijenio i Sindikat tako da me je sindikalni predsjednik počeo svakodnevno pozivati na kavu, a u poslijepodnevnim satima bi me i obišao kod moje kuće, normalno, kako to dolikuje šefu kolodvora, najveće i najljepše u selu.
Obzirom da su ti sindikalci smutljivci najviše kategorije, tako MENI bar rekoše u Stranci, ujedno ću malo i pripaziti na nj sve se družeći s njim. Promatram tako JA tog sindikalca i prvo što mi upade u oči vidim ta mrcina ima veću plaću od mene i to skoro dvostruko. A tek koliko dnevnica taj sakupi, te malo je u Splitu, malo u Osijeku. Trpim JA njega tako nekoliko dana i vidim koliko ta mrcina može popiti. Kako i neće, gdje god dođe časte ga, sve besplatno. JA porazgovaram s njegovom ženom a ona MENI kako se ta mrcina kurva. Ja bi njega ovako, svakako pa na tumbe, veli moja žena. I JA tako dođoh na ideju da ga testiram. Moja žena, najbolja na svijetu kada sam kraj nje, pa nigdje ne radi. E da te vidim MOJ sindikalac nećeš ti samo tako jesti MOJE kobase. Veli sindikalac nema problema. Već sutradan banu mi u dvorište s nekim Gregečom ili tako nekakvom Ribom i s još nekoliko nekakvih žohara sve mi pokazujući rukom da narežem. E daaaa, taj Riba je direktor. MOJ prijatelj Riba! MOJ prijatelju Riba! Sve ponovim nekoliko puta, a on poslije nekoliko kobasa priupita jel bi sutra žena mogla doći u školu da položi ispite a ako to završi uspješno eto već prekosutra bi mogla doći na posao. Mislim JA, jebemti, tko bi reko, taj sindikalac – MOJ prijatelj, stvarno može.
I tako JA sutradan odvedem ženu u školu. Položi žena, pametna ,a i JA je naučio, sve ispite samo tako, u danu. Dok je ona polagala JA pretrpah ono nešto kobasa, kozlića i prasence u gepek drugog auta. JA pozovem ljude u subotu na gulaš, odojka i, normalno, kobase kod mene doma. Bome pozovem i SVOG prijatelja sindikalca, i SVOG prijatelja Ribu. Što Ribu? Pa do subote će žena već raditi, a već sam joj JA osigurao i slobodan dan za subotu da može ljude podvoriti, neću valjda JA, šef kolodvora, stavljati na stol piće, gulaš, odojka i kobase.
JA bome dočekam njih u subotu sve po redu, MOJ prijatelj sindikalac i MOJ prijatelj Riba dovedoše još neke, vele, direktore. Dođoše i oni gladuši iz škole. Sjedim JA, šef kolodvora, tako na čelu stola, a ono pored mene MOJ prijatelj sindikalac, pa MOJ prijatelj Riba, pa MOJ prijatelj Direktor broj Jedan, pa MOJ prijatelj Direktor broj Dva, pa MOJ prijatelj Direktor broj Tri, pa MOJ, recimo, prijatelj Šef Službe. Krkaju oni MOJE kobase, a meni se srce cijepa, platit će te vi to prijatelji moji, računam u sebi. Gepek kobasa za najstarijeg sina. Pa dobro, mali je malo problematičan, može i gulaš a pregorjeti ću i prase. Ovaj mlađi je dobar dečko, taman zakoljem onu staru krmaču, o to će biti otprilike dobar gepek kobasa. I kćerka je tu negdje, no dok dođe na red napraviti ću izračun.
JA, šef kolodvora, uvidjevši da onaj žohar ništa ne muti već radi sve kako to i dolikuje meni, šefu kolodvora Roviška, dozvolim si da povremeno sa sindikalcem odem i obiđem svoje prijatelje, Direktore. JA sam njima znao reći mnoge važne stvari, što o toma da pričam kad vi to ne razumijete.


JA sam svom prijatelju Ribi u njegovoj vikendici kuhao gulaš. Kako je to bio dobar gulaš. Samo JA, šef kolodvora, znam skuhati takav gulaš. Tamo su sve bili Direktori. Rekli su mi da bolji gulaš nikada nisu jeli. Čak su mi rekli da je šteta da takav stručnjak kao JA bude samo šef kolodvora Roviška. I tu sam vidio koliko MOJ prijatelj Sindikalac visoko kotira. Sve i jednog Direktora je taj dan poslao u krasni k…. a bome neke i u p…… m……. Kako sam bio ponosan na SVOG prijatelja sindikalca. Kako i ne bih bio, pa on je MOJ prijatelj. Kada smo se vraćali kući bio je toliko pijan da mi je zabljuvao cijeli auto. Neka, za pravog prijatelja potrebno je svašta učiniti a JA, šef kolodvora, to mogu učiniti. Tako pijan pohvalio mi se je kako je seksao Ribinu ženu, a, veli, okinuo je i ženu od Direktora Dva i Direktora Pet. A onda je zaspao. To je MOJ prijatelj sindikalac.
To jutro me onaj moj žohar dočeka s novinama posprdljivo pokazujući naslovnicu na kojoj piše da su smijenili i strpali u zatvor Ribu. Pa me sve priupita; „Što to bi šefe s tvojim prijateljem?“ „Kakvim prijateljem! To nikada nije bio MOJ prijatelj.“ Iskosim se na umišljenog lažova žohara. Što toj bubi pada na pamet! JA sam šef kolodvora Roviška i ne družim se s kojekakvim spodobama kao što je taj Riba. Na koncu konca tko je uopće taj Riba? Jeli tako MOJ prijatelju sindikalac?
JA, šef kolodvora Roviška, i MOJ prijatelj sindikalac u ovih nekoliko godina poduzeli smo mnoge kvalitetne radnje na poboljšanju rada, kako u kolodvoru Roviška, na cijeloj pruzi. MENE iskusnog političara i predsjednika stranke u MOJEM selu sindikalac bi uvijek rado poslušao kada bih mu davao savjete kako za rješavanje lokalnih problema tako i za rješavanje globalnih situacija. JA sam, poznajući mnoge Direktore, imao brdo dobrih informacija, a i oni su me voljeli poslušati. JA bi im svašta kazao i savjetovao ali što da vam o tome pričam kada vi to i tako ne razumijete. Onda bi JA instruirao SVOG prijatelja sindikalca i on bi rasturao. JA bih ga obično pred svojom ženom kritizirao za to što se kurva i tako podcjenjuje svoju ženu. JA to ne bih nikada radio osim ako baš moram u interesu službe i tom prilikom ne bih iskazao nikakva zadovoljstva. JA, obično kada se suzdržavam, blago rokćem ali to vam ja kao kad parna lokomotiva koči parom. U stvari, to mi je od tada i ostalo. JA sam u stvari u nekoliko navrata morao obavljati te gadljive seksualne radnje s ekonomom da bih iskamčio zaštitnu odjeću, s čistačicama da se malo bolje pobrinu o čistoći stola i operu zavjese ali to je sve protivnom MOM uvjerenju i to sam radio samo u zajedničkom interesu tako da smatram da mi je to trebalo biti i plaćeno kao prekovremeni rad. U stvari zavjese su se morale češće prati samo iz jednog razloga, ekonom je, naime, najviše vrištao ( uživao ) u seksu kada bih poslije svega pimpek obrisao od zavjesu nad njezinim stolom. Teško je to razumjeti onima koji nemaju osjećaja da nešto doprinesu zajedništvu. Između ostalo i zato sam JA šef kolodvora.
MOJ prijatelj sindikalac toliko se je naučio na MOJE kobase da je svaki dan dolazio k meni a ako i ne bi došao JA bih nekoliko komada stavio u vrećicu i odnio bih mu kući znajući da će vrlo teško zaspati bez MOJIH kobasa. Jednom prilikom zamoli me njegova supruga da je negdje, ne sjećam se više gdje, prevezem. Ja tako vozim, a ona mi se žali kako je sva jadna jer se sindikalac kurva toliko da je ona sada već i uskraćena. Ja se o supruzi SVOG prijatelja sindikalca brinem čak i više nego za njega, on se zna uglavnom i sam snaći. Tako žali se ona MENI a JA, u silnom sažaljenju, stavih ruku njoj među noge. Vidim da je ženi odmah lakše i da sam joj olakšao teret sindikalčeva kurvanja. JA, kako to i dolikuje šefu željezničkog kolodvora, zaboravih da sam na cesti – mrskoj konkurenciji pa stavim i drugu ruku među njene noge i u tom času jarak pun vode i živica nađoše se na krovu mog auta. JA sam odbio mogućnost da mi MOJ prijatelj sindikalac nadoknadi dio štete počinjene u ovoj nezgodi. Pa kako bih uzeo novac od SVOG prijatelja sindikalca. S druge pak strana JA ću uvijek njegovu dragu suprugu rado prevesti bilo kuda ona to zatraži.
Kako nisam uzeo novac od SVOG prijatelja sindikalca on se je osjećao toliko dužan da sam mu predložio da mi starijeg sina, onog blago problematičnog, zaposli kod nas u Poduzeću. Obavio je neke razgovore s nekim MOJIM prijateljima direktorima pa sam jednog dana natrpao gepek kobasa i odvezao ih kod SVOG prijatelja Direktora broj Pet. U subotu poslije toga došao mi je Direktor broj Pet kući zajedeno s MOJIM prijateljem sindikalcem pa smo malo narezali kobasa, a stavio sam mu i jednog kozlića i šunkicu u gepek da baš ne ide prazan. Sramota je da od MENE prijatelja šefa kolodvora ode MOJ prijatelj prazna gepeka.Sin je veselo otišao raditi već u ponedeljak, a JA i MOJ prijatelj sindikalac smo se napili toliko da je on povraćal, a JA sam, bome, bljuval.
JA, šef kolodvora, sam sretan čovjek što imam tako prekrasnog sina, ljudinu kao odvaljenu od brda. Sve žene u selu a i šire pate za MOJIM sinom. To što je mali malo nestašan pa je već drugi dan napustio posao što JA tome mogu kada toliko voli p……. a i bilo mu je teško na poslu. Sreća, JA, šef kolodvora, imam i drugih prijatelja pa se tako odmah obratim Direktoru broj Četiri. Baš sam neki dan zaklao krmaču koju nikako nisam mogao oploditi, ni JA niti MOJ pomoćnik, i napravio za tri gepeka kobasa. Natrpam JA gepek kobasa pa sa SVOJIM prijateljem sindikalcem kod Direktora broj Četiri. Popričam JA s njim a i MOJ prijatelj sindikalac. Veli on da dođem drugi tjedan a i žena mu je nešto brundala da bi trebao teletine. Zakoljem JA tako tele, s njim u gepek pa opet na razgovor JA i MOJ prijatelj sindikalac. Veli, neka mali dođe u ponedjeljak.
JA sam ponosan na svog sina. Radio je skoro deset dana sve mi se žaleći kako mu je teško i kako bi i on htio biti šef.
JA imam i drugog sina. To je pravi deran za to ge i nema nigdje u priči. Poslije drugog popravka odjedamput je položio sve ispite. Oni gladuši u školi su stvarno odvratni, koliko ti mogu pojesti gulaša i kobasa? Sav mi je gepek zalijeven od gulaša, što srnećeg, što veprovog.
I taman odem JA sa SVOJIM prijateljem sindikalcem kod Direktora broj Jedan. Povezem gepek kobasa, fine su veli on ali ne može uživati u njima, šapnu mi nasamo, fali mu tri soma eura za fasadu. Ponesem JA sutradan, nasamo sa sinom, tri soma, a on veli neka MOJ mali sutra ide raditi tu i tu …….. Jebemiti, nisu ni kobase što su nekad bile vjerojatno je u pitanju recept. Možda fali malo luka?
Neki dan bili izbori u Sindikatu. Kažu, sindikalac nije prošao. Ma koji sindikalac, sve se pitam. „Pa onaj tvoj prijatelj.“ Čudi se moj žohar. Kakav MOJ prijatelj. JA, šef kolodvora Roviška, se ne družim s kojekakvim šušama. JA sam dostojanstven čovjek, šef kolodvora, i od kuda vam uopće ideja da bih i razgovarao s tamo nekim pijančinama, kurvetinama ……..fujjjjjj!!!!! JA imam prijatelje Direktore i imam od njih puno informacija. Što da vam pričam kada to vi i tako ne razumijete.

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, sherajte, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here