Godišnje dobijem 10.000 e-mailova, a pošaljem oko 5500. Što se toga tiče, moj posao je e-mailovanje. U tom poslu je važno znati kako se komunicira. Jedan od osnovnih principa je da se pošalje e-mail s pitanjem na koji se skoro odmah očekuje odgovor. Ukoliko onaj koji dobije pitanje, ne može odmah odgovoriti, on šalje odgovor: Pitanje sam dobio i razumio. Uskoro ću na to reagirati. U par minuta ili sati (istog dana) se zna status pitanja.

Međutim.

U nekim zemljama ljudi nemaju takvu e-mail kulturu. Na primjer, pošaljem mail Francuzu i od njega ništa ne čujem. Nakon 24 sata već popizdim jer ne znam da li je mail uopće primio pa me ignorira ili mail nije ni dobio. Ako strpljivo čekam, onda dobijem odgovor za dva ili tri tjedna. Ako mu pošaljem takozvani “reminder” ili podsjetnik, onda dobijem odgovor da se strpim. Vidim da mi odgovor šalje  navečer oko 6 sati. To je francuska e-mail kultura. Oni dobiju mail, pa ga onda prouče (jer slabo govore engleski), pa onda rade na odgovoru i filozofiraju i onda pošalju odgovor i to uglavnom kasno popodne ili navečer.

Amerikanci se drže mog principa opisanog u početku. Odgovor dolazi ili odmah ili mi kažu kad će doći odgovor barem da znam da su primili pitanje i da na tomu rade.

U nekim zemljama pogotovo u Aziji rijetko upotrebljavaju E-mail. Tamo se uglavnom služe Whats Appom. Ako pošalješ E-mail, dolazi odgovor za 24 sata. Pošalješ im Whats App, odgovor dolazi odmah.

U Hrvatskoj sve ovisi kome šalješ e-mail. Neki ljudi su na visokom nivou i nema nikakvih problema. Ako pošaljem e-mail s mojom pričom, već drugi dan je priča na PS-portalu. E-mail s mojom Katicom  radi ko švicarski sat. Međutim, neki nemaju pojma kako da se služe e-mailom. S nekim Glinjanima (čast izuzetcima) imam veliki problem. Neću spominjati imena i firme, ali stvar je ispod svakog nivoa. Bio tako jedan obrtnik s kojim sam htio napraviti posao. Na njegovom kamionu je velikim slovima napisan e-mail. Pošaljem mu e-mail, a ono baš ništa. Onda mu odem u firmu i kažem mu što mi treba. On mi kaže da će mi ponudu poslati e-mailom. Razmijenimo e-mail adrese i odmah mu pošaljem mu poruku da sigurno znam da veza radi. On na svoj pametni telefon dobije moju poruku. Sad sam siguran da ću dobiti ponudu jer ima moj mail, a ja njegov. Kad ono ništa. I tri puta sam dolazio u Glinu, išao kod njega da se opet dogovorimo i da mi pošalje ponudu. Kad ono već tri puta ništa. I na kraju nađem majstora u Moščenici kod Petrinje i napravim posao za 20.000 kuna.

Druga priča, pošaljem mail u Glinu u jednoj javnoj službi. Nema odgovora. Slijedeći mail, ono ništa. Opet mail, opet ništa. Onda ih nazovem pa mi kažu: „Ma dobivamo mi mailove, ali nemamo vremena odgovoriti!“ Pa hebi ga! Vrati mi mailom odgovor: “Mail je primljen. Imamo puno posla, strpite se 3 tjedna.”   Onda znam na čemu sam.

Treća priča. Dobijem poruku preko nekoga da sam dužan 400 kuna za porez za 2019. godinu. Pošaljem im e-mail da mi pošalju račun i da mi kažu na koji račun da platim tih 400 kuna. Već 3 mjeseca čekam odgovor. Baš me briga ako poreznici ne odgovaraju na e-mail. Ko ih šiša kad nisu iz Niša. Nemaju vremena…

Četvrta priča: Pitam knjižnicu da li bi htjeli da im pošaljem moje četiri knjige pa da ih posuđuju Glinjanima. Znate da ima dosta i glinskih priča. Dva tjedna nema odgovora. Onda sam im poslao poruku preko jedne naše poznate i slavne Glinjanke, pa su mi se javili: “Ha, ha, pa bili smo na odmoru.”

Svaki e-mail program ima opciju da automatski odgovori na e-mail. Na primjer: „Na odmoru smo do tog i tog datuma. Kad se vratimo, javit ćemo se.“ Osim toga, ima i opcija koju iz pristojnosti ne upotrebljavam. To je kad pošalješ mail pa dobiješ poruku kad se mail kod primatelja otvori. To je ipak malo stresno za primatelja.

Još jedan primjer o e-mail ne-kulturi. Moja firma je velika i ima 40.000 zaposlenih. U svakom žitu ima kukolja, tako je i tu. Ima nekoliko managera koji nemaju pojma kako raditi svoj posao i kako  se služiti mailom. Pošto su smotani, rade loše posao, a e-mail su zapustili. Za neke nisam ni znao da su takvi glupani. Pošaljem jednom takvom manageru e-mail i ne dobijem odgovor. Onda ga jednostavno preskočim i sredim stvar u njegovom odjelu i moj problem je riješen. Nakon ½ godine, negdje oko Božića, kad nema puno posla dobijem od njega mail s odgovorom na moje pitanje.  Problem sam već odavno riješio i sve već zaboravio, a on je tek sad pročitao e-mail. E, moj manageru! Sad se ti lijepo slikaj.

Na kraju svega, pitam se pitam zašto se, u stvari, nerviram? Kud mi se žuri? Prije 50 godina nije bilo e-maila i svi smo bili zadovoljni s tadašnjim komunikacijama. Pošalješ pismo u Glinu i poštar Muidža ga drugi dan donese primatelju. Nema nervoze i nema stresa. Ako ne dođe danas Muidža lijepo kaže: Sutra!

By Marijan Jozić

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, dijelite, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here