Pada od jutros, od četiri – pet, riješilo nebo da potopi svijet! Evo, već od prvog dana zime nije prestala kiša. Sve je mokro i uz taj lock down je jako depresivno. Sreća da je kiša jer kad pada kiša onda makar nije zima. Nije da volim kišu, ali ne volim ni zimu. I tako uz taj lock down, praznike, kišu,  itd.,  iz dosade sam se ukrcao na internet pa malo istražujem neke stvari. Kao dijete sam u Puli u nekoj knjižari kupio knjigu Karla Brucknera  „Zlatni faraon“. Imam je još i  uvijek se sve  nećkam da li da je još jednom pročitam. No, na internetu ima svašta o faraonima pa sam se malo s tim zabavio.

Bio je jednom neki faraon koji se zvao Tutankamon. On je poznat jedino zato što mu grob nije bio opljačkan. Neki Englez ga je otkrio prije stotinjak godina (1922.) Od tad potiče ona čuvena rečenica koju je izgovorio kad je kroz rupu pogledao u grobnicu: “Ja vidim predivne stvari!” Taj Tutankamon je dosta istražen jer se puno toga sačuvalo. Osim toga, mumiju su stavili u MR i scanner , pa su ga dobro prekontrolirali. Sad se zna da je imao samo 19 godina kad je umro. Izgleda da je bio sav smotan jer je bio bolestan. Osim toga, čini se da je imao i malariju. Imao je slomljeno rebro jer je  vjerojatno pao iz kočije. To rebro je zaraslo ali imao je i friško slomljenu nogu koja je vjerojatno uz malariju i njegovu zdravstvenu situaciju bila uzrok smrti. Taj Tutankamon je bio zatvoren u zlatnom sarkofagu i svi su smatrali da je bio jak, velik, neustrašiv, a i dobar borac. No kad se analizira sken onda se vidi da je to bio mladi bolesni čovjek koji je hodao sa štapom. Trpio je velike bolove u kičmi i u cijelom tijelu. Zato nije ni čudo da je u grobu pronađeno još 150 štapova s kojima je hodao (ne u isto vrijeme).

Tutankamon je u stvari bio veliki invalid. To nije ni čudo jer su faraoni bili smatrani bogovima pa se nisu mogli miješati s običnim ljudima. Oni su se ženili sa svojim sestrama ili majkama i nakon nekog vremena i nekoliko generacija su postali psihički i fizički invalidi. Zato nije ni čudo da je Tutankamona netko iz familije ukokao kad mu je bilo 19 godina pa se tako domogao vlasti u Egiptu.

Na slici se vidi kakav je bio taj faraon. Nakon MR i skena je napravljena kompjuterska slika tog “Tutka”. Evo nakon 50 godina moja se kriva slika o Tutankamonu popravila (u stvari pokvarila). Kad sam pročitao tu knjigu „Zlatni faraon“, u mislima mi je bio neki sportski tip koji je u svojim karocama jurio po Egiptu i borio se protiv neprijatelja. Kad ono Tutankamon je bio jadan mladi čovjek koji bez štapa nije mogao hodati, a sve ga je boljelo pa je vjerojatno bio nervozan i dosadan svojim slugama i familiji. Na kraju su ga gurnuli pa je pao i slomio nogu. Znali su da će to za njega biti kobno pa je tako završio. Što ti je život, e moj Tutko! Što bi moja baka Jesenekovica rekla: “Svaka sila za vremena”. Uzalud mu zlatni sarkofag…

 

By Marijan Jozić

 

Ukoliko Vam se svidio članak, lajkajte, dijelite, komentirajte...

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here